11.Hud

Alif. Lam. Ra. Knjiga - učinjeni su presudnim ajeti njeni, zatim razjašnjeni od Mudrog, Obaviještenog
Da obožavate samo Allaha. “Uistinu! Ja sam vam od Njega opominjač i donosilac radosnih vijesti
I da tražite oprost od Gospodara svog, potom Mu se pokajte, daće vam da uživate uživanjem lijepim do roka određenog, i daće svakom posjedniku dobrote, dobrotu Svoju. A ako se okrenete, pa uistinu, ja se bojim nad vama kazne Dana velikog
Allahu je povratak vaš, a On je nad svakom stvari Posjednik moći.”
Zar oni uistinu ne udvajaju grudi svoje da se sakriju od Njega? Zar ne zna - kad se prekrivaju odjećom svojom - šta skrivaju i šta obznanjuju? Uistinu! On je Znalac onog u grudima
I nema ni jedne životinje na Zemlji, a da nije na Allahu opskrba njena, i zna boravište njeno i njeno mjesto odlaganja. Sve je u Knjizi jasnoj
I On je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana - a bio je Arš Njegov nad vodom - da bi vas iskušao, koji je od vas bolji djelom. A ako kažeš: “Uistinu, vi ćete biti podignuti poslije smrti!”, sigurno će reći oni koji ne vjeruju: “Ovo je samo sihr očiti.”
A ako im odložimo kaznu do vremena odbrojanog, sigurno će reći: “Šta je zadržava?” Zar ne? Na Dan kad im dođe, neće od njih okrenuta biti, i spopast će ih ono čemu su se izrugivali
I ako damo da čovjek okusi od Nas milost, zatim mu je istrgnemo, uistinu, on je očajan, nezahvalan
A ako damo da on iskusi blagonaklonost, nakon što ga je nevolja dotakla, sigurno će reći: “Zla su otišla od mene.” Uistinu, on je veseo, hvalisav
Izuzev onih koji pokažu strpljivost i budu radili dobra djela, ti takvi će imati oprost i nagradu veliku
Pa možda bi ti izostavio dio onog šta ti se objavljuje, i stiskla time prsa tvoja, što govore: “Zašto mu se ne spusti riznica ili ne dođe s njim melek?” Ti si samo opominjač, a Allah je nad svakom stvari Zaštitnik
Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Pa donesite deset sura sličnih njemu, izmišljenih, i pozovite koga možete mimo Allaha, ako ste istiniti!”
Pa ako vam se ne odazovu, tad znajte da je objavljen znanjem Allahovim, i da nema boga sem Njega. Pa jeste li vi muslimani
Ko želi život Dunjaa i ukras njegov, isplatićemo im djela njihova u njemu i oni u njemu neće biti oštećeni
To su oni koji će na Ahiretu imati samo vatru, a propast će šta su činili na njemu, a zaludno je šta su radili
Pa da li je, ko je na dokazu jasnom od Gospodara svog - a uči ga svjedok od Njega, i prije njega Knjiga Musaova - vodič i milost? Takvi vjeruju u njega. A ko od stranaka ne vjeruje u njega - pa vatra će biti mjesto njegovo. Zato ne budi u sumnji o tome. Uistinu, on je Istina od Gospodara tvog; ali, većina ljudi ne vjeruje
A ko je nepravedniji od onog ko izmišlja protiv Allaha laž? Takvi će biti dovedeni pred Gospodara svog, a svjedoci će reći: “To su oni koji su lagali protiv Gospodara svog.” Zar ne? Prokletsvo Allahovo je na zalimima
Onima koji odvraćaju od puta Allahovog i traže iskrivljenost u njemu, a oni su u Ahiret nevjernici
Takvi neće biti ti koji će umaći na Zemlji i neće oni imati mimo Allaha nikakvih zaštitnika! Udvostručiće im se kazna! Nisu se mogli (koristiti) sluhom, niti osmatrati
Takvi su oni koji izgube duše svoje, a nestaće od njih šta su izmišljali
Nema sumnje da će oni, (baš) oni na Ahiretu biti najveći gubitnici
Uistinu, oni koji vjeruju i rade dobra djela, i budu skrušeni Gospodaru svom - takvi će biti stanovnici Dženneta. Oni će u njemu vječno biti
Primjer (ovih) dviju skupina, je kao slijepca i gluhog, i onog koji vidi i onog koji čuje. Jesu li isti primjerom? Pa zar nećete razmisliti
I doista smo poslali Nuha narodu njegovom: “Uistinu! Ja sam vam opominjač jasni
Da obožavate samo Allaha. Uistinu! Ja se plašim nad vama kazne Dana bolnog
Tad rekoše uglednici koji nisu vjerovali iz naroda njegovog: “Vidimo te samo kao smrtnika sličnog nama, i vidimo te - slijede te samo oni koji su najniži naši, nesmotreno, i ne vidimo nikakvu vašu vrednotu nad nama; naprotiv, smatramo vas lažovima.”
Reče: “O narode moj! Da li vidite, ako sam ja na jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je od Sebe milost - pa vam nejasnim učinjen, zar ćemo vas primorati na to, a vi njegovi mrzitelji?”
“I o narode moj! Ne tražim od vas za to imetak. Nagrada moja je jedino do Allaha; a nisam ja progonitelj onih koji vjeruju. Uistinu, oni će sresti Gospodara svog. Međutim, ja vas vidim narodom koji ne zna.”
“I o narode moj! Ko će mi pomoći protiv Allaha, ako ih otjeram? Pa zar se nećete opametiti
I ne kažem vam: ’Kod mene su riznice Allahove’, niti ’Znam nevidljivo’, i ne kažem: ’Uistinu, ja sam melek.’ I ne govorim onima koje preziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allah je Najbolji znalac onog šta je u dušama njihovim. Uistinu, ja bih tad bio od zalima.”
Rekoše: “O Nuhu! Već si raspravljao s nama, pa si povećao raspravljanje naše; zato nam daj to čime nam prijetiš, ako si od istinitih.”
Reče: “Samo će vam Allah to dati, ako hoće, a niste vi ti koji će umaći
I neće vam koristiti savjet moj, ako želim da vas posavjetujem, ako Allah bude želio da vas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete se vratiti.”
Zar govore: “Izmišlja ga.” Reci: “Ako ga izmišljam - pa na meni je krivica moja, a ja sam slobodan od tog što ste skrivili.”
I bi objavljeno Nuhu: “Niko neće vjerovati iz naroda tvog, izuzev ko je već vjerovao. Zato se ne sekiraj zbog onog šta čine
I gradi lađu pred očima Našim i objavom Našom i ne obraćaj Mi se zbog onih koji su činili zulm. Uistinu! Oni će biti potopljeni.”
I gradio je lađu; i kad god bi kraj njega prošli uglednici iz naroda njegovog, smijali bi mu se. Reče: “Ako nam se smijete, pa uistinu, mi ćemo se smijati vama, kao što se smijete
Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramoteći ga, i na koga će se sručiti kazna trajna.”
Dok, kad dođe naredba Naša i šiknu peć, rekosmo: “Ukrcaj u nju od svake vrste dvoje; i porodicu svoju - izuzev onog kome je prethodila Riječ - i ko je vjerovao.” A nije vjerovalo s njim, izuzev malo (njih)
I reče (Nuh): “Ukrcajte se u nju! U ime Allaha je plovidba njena i pristanak njen. Uistinu, Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni.”
I ona je plovila s njima na talasu kao brda. I zovnu Nuh sina svog - a bio je odvojen: “O sinčiću moj! Ukrcaj se s nama i ne budi s kafirima!”
(Sin) reče: “Pribjeći ću planini, zaštitiće me od vode.” (Nuh) reče: “Nema zaštitnika danas od naredbe Allahove, izuzev kome se smilovao.” I nadođe između njih dvojice talas i bi od potopljenih
I bi rečeno: “O Zemljo! Progutaj vodu svoju!” I: “O nebo! Prestani!” I opade voda, i naredba bi izvršena i nasuka se na Džudijj, i bi rečeno: “Daleko bio narod zalima!”
I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče: “Gospodaru moj! Uistinu, sin moj je iz porodice moje, a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti si Najmudriji od sudaca!”
Reče: “O Nuhu! Uistinu, on nije od porodice tvoje; uistinu, on je posla drugačijeg od dobrog, zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš znanje. Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila.”
Reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja tražim zaštitu u Tebe da Te ne upitam ono o čemu ja nemam znanje. I ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se, biću od gubitnika.”
Bi rečeno: “O Nuhu! Siđi sa selamom od Nas i blagoslovima tebi i narodima od onog ko je s tobom. A narodi - daćemo da oni uživaju, zatim će ih od Nas dotaći kazna bolna.”
To su neke vijesti nevidljivog koje ti objavljujemo. Nisi ih znao ti niti narod tvoj prije ovoga. Zato se strpi. Uistinu, ishod je za bogobojazne
I Adu, brata njihovog Huda. Reče: “O narode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega! Vi ste samo oni koji izmišljaju
O narode moj! Ne tražim od vas za to nagradu, nagrada moja je jedino do Onog koji me je stvorio. Pa zar ne shvatate?”
“I o narode moj! Tražite oprost Gospodara vašeg, zatim Mu se pokajte. Poslaće na vas nebo obilno i dodati vam snagu snazi vašoj, i ne okrećite se (kao) zločinci!”
Rekoše: “O Hude! Nisi nam donio jasan dokaz, i nećemo mi napustiti bogove svoje zbog riječi tvoje, i nismo mi tebi vjernici
Kažemo da te je samo pogodio zlom neki od bogova naših.” Reče: “Uistinu, ja pozivam za svjedoka Allaha, i svjedočite da sam ja slobodan od onog šta pridružujete
Mimo Njega. Pa prevarite me svi, zatim mi ne odgađajte
Uistinu! Ja se uzdam u Allaha, Gospodara svog i Gospodara vašeg. Nema nijedne životinje, a da On nije Držalac za kiku njenu! Uistinu, Gospodar moj je na putu pravom
Pa ako se okrenete, pa doista sam vam dostavio ono s čim sam vam poslat. A daće Gospodar moj da (vas) naslijedi narod drugačiji od vas, a nećete Njemu štetiti nimalo. Uistinu, Gospodar moj je nad svakom stvari Čuvar.”
I pošto dođe naredba Naša, spasismo Huda i one s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, i izbavismo ih od kazne grube
A to je bio Ad. Nijekali su ajete Gospodara svog i suprotstavljali se poslanicima Njegovim, i slijedili naredbu svakog tiranina svojeglavog
I bili su slijeđeni na ovom Dunjau prokletstvom, i (biće) na Dan kijameta. Zar nije uistinu Ad - (oni) nevjerovali u Gospodara svog? Zar nije dalako Ad, narod Hudov
I Semudu, brata njihovog Saliha. Reče: “O narode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga sem Njega. On vas je sazdao od zemlje i nastanio vas na njoj, zato tražite oprost od Njega, potom Mu se pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Bliski, Onaj koji se odaziva.”
Rekoše: “O Salih! Doista si među nama bio (kao) onaj od kojeg se nada, prije ovog. Zar ćeš nam zabraniti da obožavamo ono šta su obožavali očevi naši, a uistinu, mi smo u sumnji zbunjujućoj prema onom čemu nas pozivaš.”
Reče: “O narode moj! Da li vidite? - Ako sam na jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je od Sebe milost - pa ko će me pomoći protiv Allaha, ako Ga ne poslušam? Ta povećali biste mi samo gubitak
I o narode moj! Ova deva Allahova za vas je znak. Zato je pustite da pase po zemlji Allahovoj, i ne dotičite je zlom, pa da vas ne spopane kazna bliska.”
Tad je raniše, pa on reče: “Uživajte u boravištu vašem tri dana! To je prijetnja drugačija od lažne.”
Pa pošto dođe naredba Naša, spasismo Saliha i one s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, i od poniženja tog dana. Uistinu! Gospodar tvoj, On je Silni, Moćni
I spopade one koji su činili zulm, krik, pa osvanuše u domovima njihovim povaljani
Kao da nisu boravili u njima. Zar nije uistinu Semud - (oni) nevjerovali u Gospodara njihovog? Zar nije daleko Semud
A doista su izaslanici Naši došli Ibrahimu sa radosnom viješću, rekoše: “Selam!” Reče: “Selam!” Tad nije oklijevao da donese tele pečeno
Pa pošto vidje (da) ga ruke njihove ne dosežu, ne pozna ih i osjeti od njih strah. Rekoše: “Ne boj se! Uistinu, Mi smo poslati narodu Lutovu.”
A žena njegova je stajala, pa se nasmija. Tad je obradovasmo Ishakom, a iza Ishaka, Jakubom
Reče: “O teško meni! Zar da rodim, a ja sam starica i ovaj moj muž je starac? Uistinu, ovo je stvar čudna!”
Rekoše: “Zar se čudiš zbog odredbe Allahove? Milost Allahova i blagoslovi Njegovi su na vama, stanovnici kuće. Uistinu! On je Hvaljeni, Slavni.”
Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe mu radosna vijest, raspravlaljao je s Nama o narodu Lutovom
Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onaj koji se obraćao
O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je već došla naredba Gospodara tvog. A uistinu oni - njima će stići kazna neotklonjiva
I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu, sneveseli se zbog njih i bi pritješnjen zbog njih, nemoćan, i reče: “Ovo je dan mučan.”
I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprije su radili zla djela. Reče: “O narode moj! Ove kćeri moje, one su čišće za vas. Zato se bojte Allaha i ne sramotite me (pred) gostima mojim. Zar nema među vama čovjeka ispravanog?”
Rekoše: “Doista znaš, nemamo mi na kćeri tvoje nikakvo pravo; a uistinu, ti znaš šta želimo.”
Reče: “Kad bih ja imao protiv vas silu ili imao potporu žestoku.”
Rekoše: “O Lute! Uistinu, mi smo izaslanici Gospodara tvog. Neće te doseći. Zato kreni s porodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od vas ne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što će pogoditi nju, je ono što će pogoditi njih. Uistinu, rok njihov je jutro. Zar jutro nije blisko?”
Pa pošto dođe naredba Naša, učinismo visoko njihovo niskim njihovim, i izlismo na njih kamenje glineno u slojevima
Obilježeno kod Gospodara tvog. A nije to od zalima daleko
I Medjenu, brata njihovog, Šuajba. Reče: “O narode moj! Obožavajte Allaha. Nemate vi drugog boga sem Njega! I ne umanjujte mjeru i vagu. Uistinu! Ja vas vidim u dobru i uistinu se ja bojim nad vama kazne Dana sveobuhvatnog.”
“I o narode moj! Ispunjavajte mjeru i vagu pravedno i ne zakidajte ljudima stvari njihove. I ne činite zlo na Zemlji, praveći fesad
Ono što ostaje s Allahom bolje je za vas, ako ste vjernici; a nisam ja nad vama čuvar.”
Rekoše: “O Šuajbe! Da li ti salat tvoj naređuje da mi napustimo ono šta su obožavali očevi naši, ili da s imecima našim činimo šta hoćemo? Uistinu, ti, ti si blag, ispravan.”
Reče: “O narode moj! Da li vidite? Ako sam na dokazu jasnom od Gospodara svog, a opskrbio me je od Sebe opskrbom dobrom? A ne želim da vam se suprotstavljam, izuzev onog šta vam zabranjujem. Želim samo da popravim šta mogu, a povoljnost moja je samo od Allaha. U Njega se pouzdavam i Njemu se obraćam.”
“I o narode moj! Ne skrivite vi nikako (zbog) neslaganja sa mnom, da vas ne pogodi slično šta je pogodilo narod Nuhov ili narod Hudov ili narod Salihov, a nije narod Lutov od vas daleko
I tražite oprost od Gospodara vašeg, zatim Mu se pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Milosrdni, Onaj koji voli.”
Rekoše: “O Šuajbe! Ne razumijemo mnogo od tog šta govoriš, a uistinu, mi te među nama vidimo slabim. A da nije porodice tvoje, sigurno bismo te kamenovali, i nisi ti močan protiv nas.”
Reče: “O narode moj! Zar vam je porodica moja uglednija od Allaha? A zabacili ste Ga iza sebe zanemarenog. Uistinu, Gospodar moj je Taj koji obuhvata to što radite.”
“I o narode moj! Radite prema moći svojoj, uistinu, ja sam radnik. Saznaćete kome će stići kazna koja će ga poniziti i ko je lažac. I očekujte! Uistinu! Ja sam sa vama čekalac.”
I pošto dođe naredba Naša, spasismo Šuajba i one s njim koji su vjerovali, milošću od Nas. A one koji su činili zulm pogodi krik, te osvanuše u domovima njihovim povaljani
Kao da nisu boravili u njima. “Zar nije daleko Medjen, kao što je udaljen Semud?”
A doista, poslali smo Musaa sa znacima Našim i autoritetom očitim
Faraonu i uglednicima njegovim, pa su slijedili naredbu faraonovu, a nije naredba faraonova bila ispravna
Predvodiće narod svoj na Dan kijameta, pa će ih dovesti vatri. A loše je mjesto dolaska
I slijeđeni su na ovom (svijetu) prokletstvom, i na Dan kijameta; a loš je dar poklonjeni
To su neke vijesti gradova koje kazujemo tebi. Neki od njih stoje, a (neki) su pokošeni
I nismo im učinili zulm, nego su zulm učinili dušama svojim. Tad im nisu koristila božanstva njihova koja su prizivali mimo Allaha, nimalo, pošto je došla naredba Gospodara tvog; a povećala su im jedino propast
A takvo je grabljenje Gospodara tvog, kad dograbi (stanovništvo) gradova, a oni budu zulumčarski. Uistinu! Grabljenje Njegovo je bolno, žestoko
Uistinu, u tome je znak za onog ko se boji kazne Ahireta. To je Dan kojem će se sabrati ljudi i to je Dan svjedočeni
A odgađamo ga samo do roka odbrojanog
Na dan kad dođe, neće govoriti duša, osim s dopuštenjem Njegovim. Tad će (neko) od njih biti nesretnik, a (neko) sretnik
Pa što se tiče onih koji su nesretni, pa biće u vatri; imaće oni u njoj uzdisanje i hroptanje
Vječno će biti u njoj dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj. Uistinu, Gospodar tvoj je Onaj koji čini šta želi
A što se tiče onih koji će imati sreću, pa biće u Džennetu, vječno u njemu dok traju nebesa i Zemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj: dar neprekidan
Zato ne budi u sumnji za ono šta ovi obožavaju. Obožavaju samo kao što su obožavali očevi njihovi prije. A uistinu! Mi ćemo im isplatiti dio njihov neumanjen
I doista, dali smo Musau Knjigu, pa je došlo do razilaženja o njoj. A da nije Riječ prethodila od Gospodara tvog, sigurno bi bilo presuđeno među njima. A uistinu, oni su o njemu u sumnji zbunjujućoj
I doista će svakom od njih isplatiti Gospodar tvoj djela njihova. Uistinu! On je o onom šta rade Obaviješteni
Zato budi prav kao što ti je naređeno i onaj ko se pokajao s tobom, i ne prevršujte. Uistinu! On je onog šta radite Vidilac
I ne oslanjajte se na one koji čine zulm, pa da vas dotakne vatra. A nemate vi mimo Allaha nikakvih zaštitnika, zatim nećete biti pomognuti
I obavljaj salat na dva kraja dana i dolaskom noći. Uistinu dobra djela otklanjaju zla djela. To je opomena za one koji se podsjećaju
I strpi se. Pa uistinu, Allah neće dati da propane nagrada dobročinitelja
Pa zašto nije bilo nekih pokoljenja prije vas, posjednika ostataka, koji bi zabranjivali fesad na Zemlji, izuzev malo koga od njih (kog) smo spasili? A slijedili su oni koji su činili zulm, ono u čemu su uživali, i bili su zločinci
A neće Gospodar tvoj uništavati gradove zulmom, budu li stanovnici njihovi dobročinitelji
A da je htio Gospodar tvoj, sigurno bi učinio ljude ummom jednom, a ne prestaju biti različiti
Izuzev kome se smiluje Gospodar tvoj; a zbog toga ih je stvorio. I ispuniće se Riječ Gospodara tvog: “Sigurno ću napuniti Džehennem džinnima i ljudima zajedno.”
I sve (šta) ti kazujemo od vijesti poslanika je ono čim jačamo srce tvoje. A došla ti je u ovome Istina i savjet, i pouka vjernicima
I reci onima koji ne vjeruju: “Radite prema moći svojoj! Uistinu, mi smo radnici
I očekujte! Uistinu, mi smo čekatelji.”
A Allahovo je nevidljivo nebesa i Zemlje i Njemu se vraća svaka stvar. Zato obožavaj Njega i uzdaj se u Njega. A nije Gospodar tvoj nemaran za ono šta radite

Prev Next