14.Abraham

  1. Alif. Lam. Ra. Knjiga - objavljujemo je tebi da izvedeš ljude iz tmina na svjetlost, s dozvolom Gospodara njihovog, na put Moćnog, Hvaljenog
  2. Allaha, Onog čije je šta je na nebesima i šta je na Zemlji. A teško nevjernicima od kazne žestoke
  3. Onima koji više vole život Dunjaa od Ahireta i odvraćaju od puta Allahovog i traže ga iskrivljenim. Takvi su u zabludi dalekoj
  4. I slali smo svakog poslanika samo s jezikom naroda njegovog, da im objasni. Pa, Allah zabluđuje koga hoće, a upućuje koga hoće; a On je Moćni, Mudri
  5. I doista smo poslali Musaa sa znakovima Našim: “Izvedi narod svoj iz tmina na svjetlost i opomeni ih danima Allahovim.” Uistinu, u tome su znaci svakom strpljivom, zahvalnom
  6. I kad reče Musa narodu svom: “Sjetite se blagodati Allahove nad vama, kad vas je izbavio od ljudstva faraovnovog, mučili su vas zlom kaznom i klali sinove vaše, a davali da žive žene vaše. A u tome je bilo strašno iskušenje od Gospodara vašeg.”
  7. I kad najavi Gospodar vaš: “Ako budete zahvaljivali, sigurno ću vam uvećati; a ako ne budete zahvaljivali, uistinu, kazna Moja je žestoka.”
  8. I reče Musa: “Ako budete nezahvalni vi i onaj ko je na Zemlji, svi, pa uistinu, Allah je Neovisni, Hvaljeni.”
  9. Zar vam nije stigla vijest onih prije vas: naroda Nuhovog i Ada, i Semuda i onih poslije njih? Zna ih samo Allah. Dolazili su im poslanici njihovi sa jasnim znacima, pa su stavljali ruke svoje u usta svoja, i govorili: “Uistinu, mi ne vjerujemo u ono s čim ste poslani, i uistinu, mi smo prema onom čemu nas pozivate u sumnji zbunjujućoj.”
  10. Govorili bi poslanici njihovi: “Zar je u Allaha sumnja, Stvoritelja nebesa i Zemlje? Poziva vas da vam oprosti grijehe vaše i ostavi vas do roka određenog.” Rekli bi: “Vi ste samo smrtnici slični nama! Želite da nas odvratite od onog šta obožavaju očevi naši, zato nam dajte dokaz jasan.”
  11. Poslanici njihovi bi im rekli: “Mi smo samo smrtnici slični vama, međutim Allah obdaruje koga hoće od robova Svojih. I nije za nas da vam donosimo dokaz, izuzev s dozvolom Allahovom. A u Allaha zato neka se pouzdaju vjernici
  12. A šta nam je da se ne bi pouzdali u Allaha, a već nas je uputio putevima našim. I sigurno ćemo se strpiti nad onim čim nas uznemiravate. A u Allaha zato neka se pouzdaju pouzdavatelji.”
  13. A oni koji nisu vjerovali rekli bi, poslanicima svojim: “Sigurno ćemo vas protjerati iz zemlje naše, ili ćete se sigurno vratiti u millet naš.” Tad bi im objavljivao Gospodar njihov: “Sigurno ćemo uništiti zalime
  14. I sigurno ćemo Zemlju nastaniti vama, poslije njih. To je za onog ko se boji stajanja preda Mnom i boji se prijetnje Moje.”
  15. I tražili su presudu (pobjedu), i propao bi svaki buntovni, svojeglavi
  16. Ispred njega je Džehennem, a biće napajan vodom gnojavom
  17. Žderaće je, a jedva da će je progutati, i dolaziće mu smrt sa svakog mjesta, a neće on biti mrtav. I ispred njega će biti kazna gruba
  18. Primjer onih koji ne vjeruju u Gospodara svog: Djela njihova su kao pepeo kojeg raznese vjetar u danu olujnom. Neće upravljati ni nad čim od onog šta su zaradili. To je ta zabluda daleka
  19. Zar ne vidiš da je Allah stvorio nebesa i Zemlju s Istinom? Ako hoće, odstraniće vas, i dovesti stvorenje novo
  20. A nije to za Allaha teško
  21. I izaći će Allahu svi, pa će slabi reći onima koji su se oholili: “Uistinu, mi smo bili vaše pristalice, pa hoćete li nam vi imalo koristiti protiv kazne Allahove?” Reći će: “Da je nas uputio Allah, sigurno bismo vas uputili. Isto nam je uzrujavali se ili trpili, nema za nas nikakva pribježišta.”
  22. I reći će šejtan, pošto stvar bude presuđena: “Uistinu! Allah vam je dao obećanje istinito, i obećao sam vam, pa sam vas iznevjerio. I nisam ja nad vama imao nikakvu vlast osim što sam vas pozivao, pa ste mi se odazvali. Zato ne korite mene, a korite duše svoje. Nisam ja pomagač vaš, niti ste vi pomagači moji. Uistinu, ja sam poricao to što ste me pridruživali ranije.” Uistinu, zalimi - imaće oni kaznu bolnu
  23. I biće dato da oni koji vjeruju i čine dobra djela uđu u bašče ispod kojih teku rijeke, vječno će biti u njima s dozvolom Gospodara njihovog. Pozdrav njihov u njima će biti: “Selam!”
  24. Zar ne vidiš kako Allah navodi primjer riječi dobre kao drveta dobrog: korijen njegov je čvrst, a njegove grane u nebu
  25. Daje plodove svoje svake sezone s dozvolom Gospodara svog. A Allah navodi primjere ljudima, da bi se oni podsjetili
  26. A primjer loše riječi je kao loše drvo iščupano nad zemljom, nema ono nikakve stabilnosti
  27. Allah ojačava one koji vjeruju rječju čvrstom u životu Dunjaa i na Ahiretu, a zabluđuje Allah zalime; a Allah čini šta hoće
  28. Zar ne vidiš one koji su blagodat Allahovu zamijenili kufrom i učinili da se narod njihov spusti u kuću propasti
  29. Džehennem, pržiće se njime, a loše je stanište
  30. I načinili su Allahu suparnike da zavode s puta Njegovog. Reci: “Uživajte! Pa uistinu, dolazište vaše je vatri.”
  31. Reci robovima Mojim koji vjeruju, (da) obavljaju salat i udjeljuju od onog čim smo ih opskrbili, tajno i javno, prije no dođe Dan u kojem neće biti trgovine, niti prijateljstva
  32. Allah je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju, i spušta s neba vodu, pa izvodi njome voće, (kao) opskrbu za vas. I potčinio vam je plovila, da plove morem po naredbi Njegovoj, i potčinio je za vas rijeke
  33. I potčinio je za vas Sunce i Mjesec - oboje (us)trajno, i potčinio je za vas noć i dan
  34. I daje vam od svačeg što od Njega tražite. A ako biste brojali blagodati Allahove, ne biste ih izračunali. Uistinu, čovjek je uveliko zalim, nezahvalnik
  35. I kad reče Ibrahim: “Gospodaru moj! Učini ovaj grad sigurnim, i sačuvaj mene i sinove moje od obožavanja idola
  36. Gospodaru moj! Uistinu, oni su zaveli mnoge od ljudi. Pa ko mene bude slijedio, pa uistinu on je od mene, a ko me ne posluša - pa uistinu, Ti si Oprosnik, Milosrdni
  37. Gospodaru naš! Uistinu! Ja sam naselio neke od potomaka svojih u dolini neobradivoj, kod Kuće Tvoje Svete, Gospodaru naš, da bi obavljali salat; zato učini da srca ljudi žude ka njima, i opskrbi ih plodovima, da bi oni zahvaljivali
  38. Gospodaru naš! Uistinu, Ti znaš šta krijemo i šta obznanjujemo. A neće se sakriti od Allaha nikakva stvar u Zemlji, niti u nebu
  39. Hvala Allahu koji mi je u starosti podario Ismaila i Ishaka! Uistinu, Gospodar moj je Onaj koji čuje dowu
  40. Gospodaru moj! Učini me ustrajnim u salatu i (isto) od potomaka mojih, Gospodaru naš, i primi dowu moju
  41. Gospodaru naš! Oprosti meni i roditeljima mojim i vjernicima na Dan kad krene obračun.”
  42. I nikako ne računaj da je Allah nemaran prema onom šta rade zalimi. Samo im odgađa do Dana u kojem će se ukočiti pogledi
  43. Biće trkači uzdignutih glava svojih, neće im se vraćati treptaj njihov, a srca njihova (kao) vazduh će biti
  44. I upozori ljude Danom (kad) će im doći kazna, pa će reći oni koji su činili zulm: “Gospodaru naš! Ostavi nas do roka bliskog. Odazvaćemo se pozivu Tvom, i slijedićemo poslanike.” Zar se niste kleli prije da vam nema nikakva nestanka
  45. A stanovali ste u nastambama onih koji su činili zulm dušama svojim, i bilo vam je jasno kako smo s njima postupili, a naveli smo vam primjere
  46. I doista su pleli spletku svoju, a kod Allaha je spletka njihova, makar spletka njihova bila (takva) da njome brda nestanu
  47. Zato nikako ne misli da je Allah prekršilac obećanja Svog poslanicima Svojim. Uistinu! Allah je Moćni, Vlasnik osvete
  48. Na Dan kad bude zamijenjena Zemlja drugačijom Zemljom i nebesa, i kad se pojave Allahu Jedinom, Pokoritelju
  49. I vidiš zločince Tog dana povezane u lance
  50. Odjeća njihova bit će od katrana, a lica njihova pokrivaće vatra
  51. Da bi isplatio Allah svakoj duši šta je zaradila. Uistinu! Allah je brz obračunom
  52. Ovo je Poruka ljudima - i da se opomenu njome, i da znaju da je On Bog Jedini, i da se pouče posjednici razuma
Prev Next