20.Taa-Haa

  1. Ta. Ha
  2. Nismo ti objavili Kur’an da se mučiš
  3. Nego kao Opomenu za onog ko se boji
  4. Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju i nebesa visoka
  5. Milostivog, na Aršu opstojećeg
  6. Njegovo je šta je na nebesima i šta je na Zemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispod tla
  7. A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On zna tajnu i skrivenije
  8. Allah! Samo je On Bog! Njegova imena su najljepša
  9. A da li ti je stigao hadis o Musau
  10. Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj: “Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ću vam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naći uputu.”
  11. Pa pošto joj stiže, bi pozvan: “O Musa
  12. Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izuj obuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa
  13. I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti se objavljuje
  14. Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osim Mene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me se sjetiš
  15. Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim ga da bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila
  16. Zato neka te nikako od njega ne odvrati onaj ko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa da stradaš
  17. A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?”
  18. Reče: “Ovo je moj štap, oslanjam se na njega i mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja u njemu druge svrhe.”
  19. (Allah) reče: “Baci ga, o Musa!”
  20. Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže
  21. Reče: “Uzmi je i ne boj se. Povratićemo je njenom prvom stanju
  22. I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći će bijela, bez nedostatka - znak drugi
  23. Da bismo ti pokazali veći od znakova Naših
  24. Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio.”
  25. (Musa) reče: “Gospodaru moj! Proširi mi grudi moje
  26. I olakšaj mi stvar moju
  27. I razveži čvor jezika mog
  28. (Da) razumiju govor moj
  29. I učini mi wezirom iz porodice moje
  30. Haruna, brata mog
  31. Pojačaj njime snagu moju
  32. I pridruži ga u stvari mojoj
  33. Da Te slavimo mnogo
  34. I Tebe spominjemo mnogo
  35. Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi.”
  36. (Allah) reče: “Već ti je dato potraživanje tvoje, o Musa”
  37. I doista smo te darovali drugi put
  38. Kad smo objavili majci tvojoj šta je objavljeno
  39. “Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa će ga izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moj i neprijatelj njegov.” I bacio sam na te ljubav Svoju, i da budeš odgajan pred okom Mojim
  40. Kad ode sestra tvoja, pa reče: “Hoćete li da vam ukažem na onog ko će ga odgajati?” Tad smo te vratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje. I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige. I iskušavali te kušnjom. Pa si boravio godinama među stanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, o Musa
  41. I odabrao sam te Sebi
  42. “Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i ne popuštajte u spominjanju Mom
  43. Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio
  44. Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučio ili pobojao.”
  45. Rekoše: “Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimo da će na nas preopteretiti ili da će prevršiti.”
  46. (Allah) reče: “Ne bojte se! Uistinu, Ja sam s vama dvojicom, čujem i vidim
  47. Zato mu idite, pa recite: ’Uistinu mi smo dva poslanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinove Israilove, i ne muči ih. Doista smo ti došli sa znakom od Gospodara tvog. A mir nek’ je na onom ko slijedi Uputu
  48. Uistinu, nama je već objavljeno da će biti kazna nad onim ko porekne i okrene se.”
  49. (Faraon) reče: “Pa ko je Gospodar vaš, o Musa?”
  50. (Musa) reče: “Gospodar naš je Onaj koji je svakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio.”
  51. (Faraon) reče: “Pa kakvo je stanje pokoljenja ranijih?”
  52. (Musa) reče: “Znanje o njima je u Knjizi kod Gospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, niti zaboravlja
  53. Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, i utro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu” - pa smo izveli njome parove bilja različitog
  54. Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma
  55. Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo, i iz nje ćemo vas izvesti drugi put
  56. I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakog od njih, pa je porekao i odbio
  57. (Faraon) reče: “Jesi li nam došao da nas izvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa
  58. Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome; zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo ga prekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem.”
  59. (Musa) reče: “Rok vaš je dan ukrašavanja, i nek se saberu ljudi jutrom.”
  60. Pa se faraon okrenu, te skova spletku svoj, zatim dođe
  61. Musa im reče: “Teško vama! Ne izmišljajte protiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. A doista neće uspjeti ko izmišlja.”
  62. Zatim su se prepirali o stvari svojoj međusobno i krili sašaptavanje
  63. Rekoše: “Uistinu, ova dvojica su samo dva čarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihrom svojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji
  64. Zato skujte spletku svoju, zatim dođite u saffu. Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada.”
  65. Rekoše: “O Musa! Ili da baciš, ili da budemo prvi koji baca?”
  66. Reče: “Naprotiv, bacite!” Tad gle: od sihra njihovog učini mu se konopi njihovi i štapovi njihovi - da oni jure
  67. Tad Musa osjeti strah u duši svojoj
  68. Rekosmo: “Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš biti viši
  69. I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaće ono šta su napravili. Uistinu, napravili su trik čarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma odakle došao.”
  70. Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše: “Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog.”
  71. (Faraon) reče: “Povjerovaste li mu prije nego vam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas je naučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stabla palmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešće kazne i trajnije.”
  72. Rekoše: “Nećemo te odabrati nad onim šta nam je došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio, zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj život Dunjaa
  73. Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, da nam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisilio od sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji.”
  74. Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kao zločinac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijeti u njemu, niti živjeti
  75. A ko Mu dođe kao vjernik, već radio dobra djela, pa ti takvi će imati stepene visoke
  76. Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, biće vječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti
  77. I doista smo objavili Musau: “Kreni sa robovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru, ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći.”
  78. Pa ih je slijedio faraon sa vojskama svojim, te ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo
  79. I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio
  80. O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbavili od vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na) desnom obronku Tura i spustili na vas mennu i prepelice
  81. “Jedite od dobrih stvari kojima smo vas opskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padne srdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, pa doista je propao
  82. I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokaje i uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.”
  83. “A šta te je požurilo od naroda tvog, o Musa?”
  84. Reče: “Oni su ti koji su mi na tragu, a požurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan.”
  85. Reče: “Pa uistinu, Mi smo već iskušavali narod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja.”
  86. Pa se vrati Musa narodu svom srdit, tužan. Reče: “O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vaš obećanje lijepo? Pa zar vam se odužio rok, ili želite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste mi prekršili obećanje?”
  87. Rekoše: “Nismo ti prekršili obećanje svojom voljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakita narodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacio Samirijja
  88. Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono (moć) mukanja, te rekoše: “Ovo je bog vaš i bog Musaov - ta zaboravio je.”
  89. Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i ne vlada im štetom niti korišću
  90. A doista im je rekao Harun još prije: “O narode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu, Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite i poslušajte naredbu moju.”
  91. Rekli su: “Nećemo njemu prestati biti odani dok nam se Musa ne vrati.”
  92. Reče: “O Harune! Šta te je zadržalo kad si ih vidio da lutaju
  93. Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavio naredbi mojoj?”
  94. Reče: “O sine majke moje! Ne grabi me za bradu moju, niti glavu moju! Uistinu, ja sam se bojao da ne kažeš: ’Razjedinio si sinove Israilove i nisi čekao moju riječ.”
  95. Reče: “Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?”
  96. Reče: “Opazio sam ono šta nisu spazili, pa sam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te je odbacio; a tako me je navela moja duša.”
  97. Reče: “Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da u životu govoriš: ’Ne dotiči.’ I uistinu, ti imaš rok koji te neće iznevjeriti. I gledaj ka bogu svom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo ga spaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u more raspršiti
  98. Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osim Njega - obuhvata svaku stvar znanjem.”
  99. Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što je već prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu
  100. Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on na Dan kijameta nositi teret
  101. Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenje za njih na Dan kijameta
  102. Dan kad se puhne u sur, i saberemo zločince Tog dana modre
  103. Tiho će međusobno govoriti: “Ostali ste samo deset.”
  104. Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti, kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: “Ostali ste samo dan.”
  105. I pitaju te o planinama, pa reci: “Smrvit će ih Gospodar moj u prašinu drobljenjem
  106. Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom
  107. Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, niti neravninu.”
  108. Tog dana slijedit će pozivača, kojem nema odstupanja i stišaće se glasovi Milostivom, pa nećeš čuti, izuzev šapat
  109. Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzev kome dozvoli Milostivi, i zadovolji njegova riječ
  110. Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, a ne obuhvataju to znanjem
  111. I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. A doista neće uspjeti ko je nosio zulm
  112. A ko je radio dobra djela, a on bio vjernik, pa neće se bojati zulma, niti zakidanja
  113. I tako smo ga objavili - Kur’an na arapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi se oni pobojali, ili da im pobudi opomenu
  114. Pa uzvišen neka je Allah, Vladar, Istinski! I ne žuri s Kur’anom prije no što ti se okonča objavljivanje njegovo, i reci: “Gospodaru moj, uvećaj mi znanje!”
  115. I doista smo obavezali Adema ranije, pa je zaboravio i nismo našli u njega odlučnosti
  116. I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedždu Ademu”, pa učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je
  117. Tad rekosmo: “O Ademe! Uistinu je ovo neprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikako ne izvede iz Dženneta, pa da se mučiš
  118. Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti u njemu, niti ogoliti
  119. I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncu izložen biti.”
  120. Tad mu došapnu šejtan. Reče: “O Ademe! Hoćeš li da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo koje neće nestati?”
  121. Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im se ukazaše sew’ati njihovi, i počeše po sebi krpiti (šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao Adem Gospodara svog, pa je skrenuo
  122. Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa mu oprostio i uputio
  123. (Allah) reče: “Siđite iz njega oboje - svi! Vi ste jedno drugom neprijatelj.” Pa ako vam dođe od Mene Uputa, te ko bude slijedio Uputu Moju, tad neće zalutati, niti se unesrećiti
  124. A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinu će on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dan kijameta slijepog
  125. Reći će: “Gospodaru moj! Zašto si me sakupio slijepog, a već sam bio onaj koji vidi?”
  126. (Allah) će reći: “Tako. Dolazili su ti znakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćeš Danas biti zaboravljen!”
  127. A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i ne bude vjerovao u ajete Gospodara svog. A sigurno je kazna Ahireta žešća i trajnija
  128. Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prije njih uništili naraštaja - hodaju po naseljima njihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednike razuma
  129. A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvog i roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna)
  130. Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sa hvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prije zalaska njegovog, i neko vrijeme noći - pa slavi (Ga) i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan
  131. I nikako ne upravljaj oči svoje prema onom šta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju života Dunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrba Gospodara tvoga je bolja i trajnija
  132. I naređuj porodici svojoj salat, i istraj na tome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; a ishod je za bogobojaznost
  133. I govore: “Zašto nam ne donese znak od Gospodara svog?” Zar im nije došao dokaz onoga šta je u listovima pređašnjim
  134. A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega, sigurno bi rekli: “Gospodaru naš! Zašto nam nisi poslao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prije no što smo poniženi i osramoćeni?”
  135. Reci: “Svako je čekalac, zato čekajte! Pa saznaćete ko su sljedbenici ravnog puta i ko se upućuje.”
Prev Next