21.The Prophets

1. Približava se ljudima obračun njihov, a oni u nemaru odvraćeni
2. Nije im došla nijedna nova opomena od Gospodara njihovog, a da je nisu slušali i oni se zabavljali
3. Opuštenih srca svojih. A oni koji čine zulm kriju sašaptavanje: “Je li ovo samo smrtnik sličan vama? Pa zar ćete ići sihru, a vi vidite?”
4. Reče: “Gospodar moj zna govor na nebu i Zemlji, a On je Onaj koji čuje, Znalac.”
5. Šta više, govore: “Zbrkani snovi, šta više izmišlja ga, šta više on je pjesnik. Pa neka nam donese znak kao što su slati raniji.”
6. Nije prije njih vjerovao nijedan grad kojeg smo uništili. Pa zar će oni vjerovati
7. A prije tebe smo slali samo ljude kojima smo objavljivali, ta pitajte sljedbenike Opomene, ako ne znate
8. I nismo ih učinili tijelima (koja) ne jedu hranu, i nisu bili besmrtnici
9. Zatim smo im obistinili obećanje, te spasavali njih i koga smo htjeli, a uništavali razuzdane
10. Doista, objavili smo vam Knjigu, u njoj je zikr vaš. Pa zar ne razumijete
11. A koliko smo gradova smrskali koji su bili zulumčarski i stvorili poslije njih narode druge
12. Pa pošto bi osjetili silu Našu, gle! oni iz njih bježe
13. “Ne bježite i vratite se onom u čemu ste uživali i nastambama vašim, da biste bili pitani.”
14. Rekli bi: “O teško nama! Uistinu, mi smo bili zalimi.”
15. Pa nije prestajalo to njihovo zazivanje dok ih ne bismo učinili pokošenim, ugaslim
16. I nismo stvorili nebo i Zemlju i šta je između njih igrajući se
17. Da smo željeli da uzmemo zabavu, sigurno bismo to uzeli od Nas - nismo bili (toga) činitelji
18. Naprotiv, bacamo Istinu na neistinu, pa je poništava, tad gle: ona nestala. A jao vama zbog onog šta pripisujete
19. I Njegov je ko je na nebesima i Zemlji. A koji su kod Njega, ne ohole se prema obožavanju Njegovom, niti umaraju
20. Slave (Ga) noću i danju, ne malaksavaju
21. Zar uzimaju bogove od Zemlje koji proživljuju
22. Da ima na njima bogova osim Allaha, sigurno bi bili u neredu. Pa slava neka je Allahu, Gospodaru Arša, nad onim šta pripisuju
23. Neće biti pitan za ono što čini, a oni će biti pitani
24. Zar mimo Njega uzimaju bogove? Reci: “Donesite dokaz vaš.” Ovo je opomena onom ko je sa mnom i opomena onog ko je bio prije mene.” Naprotiv, većina njih ne zna Istinu, pa su oni odvraćeni
25. I nismo prije tebe poslali nijednog poslanika, a da mu nismo objavili: “Nema boga osim Mene”, zato Mene obožavajte
26. I govore: “Milostivi je uzeo dijete.” Slava Njemu! Naprotiv, robovi su (to) cijenjeni
27. Ne pretiču Ga govorom, i oni po naredbi Njegovoj rade
28. Zna šta je pred njima i šta je iza njih. I neće (oni) posredovati, izuzev za onog s kim bude zadovoljan. A oni od straha pred Njim strepe
29. A ko od njih kaže: “Uistinu, ja sam bog pored Njega”, pa tog takvog ćemo platiti Džehennemom. Tako plaćamo zalime
30. Zar oni koji ne vjeruju ne vide da su nebesa i Zemlja bili zatvorena (cjelina), pa smo ih rastrgali. A od vode smo načinili svaku živu stvar. Pa zar neće vjerovati
31. I načinili smo na Zemlji stabilne planine, da se s njima ne potresa, i načinili na njoj široke puteve, da bi se oni uputili
32. I učinili smo nebo svodom zaštićenim; a oni su od znakova njegovih odvraćeni
33. I On je Taj koji je stvorio noć i dan i Sunce i Mjesec: Sve u orbiti plovi
34. I nismo dali smrtniku prije tebe besmrtnost. Pa hoće li, ako umreš, tad oni biti besmrtni
35. Svaka duša biće kušalac smrti. A iskušavamo vas zlom i dobrim, ispitivanjem, i Nama ćete biti povraćeni
36. A kad te vide oni koji ne vjeruju, samo te uzimaju ruglom: “Je li ovo onaj koji spominje bogove vaše?” A oni su na spomen Milostivog nevjernici
37. Čovjek je stvoren od žurbe. Pokazat ću vam znakove Svoje, zato Me ne požurujte
38. I govore: “Kad će ovo obećanje, ako ste istiniti?”
39. Kad bi znali oni koji ne vjeruju (vrijeme) kad neće od lica svojih otkloniti vatru, niti s leđa svojih, niti će oni biti pomognuti
40. Naprotiv, doći će im iznenada, pa će ih preneraziti. Tad to neće moći odbiti, niti će im se odložiti
41. A doista se izrugivalo poslanicima prije tebe, pa je one od njih koji su se rugali, pogodilo ono čemu su se rugali
42. Reci: “Ko vas štiti noću i danju od Milostivog?” Naprotiv, oni su od spominjanja Gospodara svog odvraćeni
43. Zar oni imaju bogove koji će ih zaštititi mimo Nas? Neće moći pomoći dušama svojim, niti će oni od Nas biti odbranjeni
44. Naprotiv, dali smo da uživaju ovi i očevi njihovi, dok im nije odužio život. Pa zar ne vide da Mi dolazimo Zemlji, umanjujući je s krajeva njenih? Pa zar će oni biti pobjednici
45. Reci: “Samo vas opominjem Objavom.” A gluhi ne čuju poziv, kad se opominju
46. A da ih dotakne dašak kazne Gospodara tvog, sigurno bi rekli: “O teško nama! Uistinu, mi smo bili zalimi.”
47. I postavićemo mjerila pravde na Dan kijameta, pa se duši neće učiniti zulm nimalo. I ako bude težine zrnca gorušice, iznijet ćemo ga. I dovoljni smo Mi Obračunci
48. I doista smo dali Musau i Harunu furkan i svjetlo, i Opomenu za bogobojazne
49. One koji se boje Gospodara svog tajno, a oni su zbog Časa brižni
50. A ova Opomena koju smo spustili, blagoslovljena je, pa zar ćete vi biti njeni poricatelji
51. I doista smo Ibrahimu dali ispravnost njegovu ranije i bili smo o njemu Znalci
52. Kad reče ocu svom i narodu svom: “Šta su ovi kipovi, ovi kojima ste vi privrženi?”
53. Rekoše: “Našli smo očeve svoje, njihove obožavatelje.”
54. Reče: “Doista ste vi i očevi vaši bili u zabludi očitoj.”
55. Rekoše: “Jesi li nam donio Istinu, ili si ti od zabavljača?”
56. Reče: “Naprotiv, Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, Onaj koji ih je stvorio; a ja sam za to od svjedoka
57. I tako mi Allaha, sigurno ću splanirati (nešto) protiv idola vaših, nakon što se okrenete vrativši se.”
58. Tad ih je učinio komadićima, izuzev velikog njihovog, da bi se njemu vratili
59. Rekoše: “Ko ovo učini bogovima našim? Uistinu, on je od zalima.”
60. Rekoše: “Čuli smo mladića, spominje ih; on se zove Ibrahim.”
61. Rekoše: “Pa dajte ga pred oči ljudi, da oni svjedoče.”
62. Rekoše: “Jesi li ti ovo učinio bogovima našim o Ibrahime?”
63. Reče: “Naprotiv, učinio je to najveći njihov, ovaj, ta pitajte ih ako mogu da govore.”
64. Tad se povratiše dušama svojim, pa rekoše: “Uistinu, vi, vi ste zalimi.”
65. Zatim oboriše glave svoje: “Doista znaš, ovi ne govore.”
66. (Ibrahim) reče: “Pa zar obožavate mimo Allaha ono šta vam nimalo ne koristi, niti vam šteti
67. Jao vama i onom što obožavate mimo Allaha! Pa zar ne shvatate?”
68. Rekoše: “Spalite ga i pomozite bogovima svojim, ako ste radini.”
69. Rekosmo: “O vatro, budi hladnoća, i spas Ibrahimu!”
70. I željeli su mu varku, pa smo njih učinili najvećim gubitnicima
71. I spasili njega i Luta u zemlju koju smo blagoslovili svjetovima
72. I podarili smo mu Ishaka, i Jakuba - unuka. A svakojeg smo učinili od dobrih
73. I učinili smo ih imamima, (da) upućuju po naredbi Našoj, i objavili im činjenje dobrih djela, i obavljanje salata i davanje zekata. A bili su Naši obožavatelji
74. A Lutu - dali smo mu sud i znanje i izbavili ga iz grada koji je činio gadosti. Uistinu, oni su bili narod zao, grješnici
75. I dali smo da on uđe u milost Našu. Uistinu, on je bio od dobrih
76. I Nuhu - kad je pozivao ranije, pa smo mu se odazvali, i spasili njega i porodicu njegovu od jada golemog
77. I pomogli ga protiv ljudi koji su poricali ajete Naše. Uistinu, oni su bili narod zao, zato smo ih sve potopili
78. I Dawudu i Sulejmanu - kad su njih dvojica sudili o usjevu, kad se u njemu noću napasao brav narodni; a bili smo suđenju njihovom Svjedoci
79. Tad smo učinili da to razumije Sulejman. I svakojem smo dali sud i znanje. I potčinili smo brda (da) sa Dawudom slave (Allaha) i ptice; a bili smo Izvršioci
80. I naučili smo ga proizvodnji pancira za vas, da vas zaštite od sile vaše. Pa jeste li vi zahvalni
81. I Sulejmanu vjetar silan - puhao je po naredbi njegovoj prema onoj zemlji koju smo blagoslovili. A o svakoj stvari smo Znalci
82. I neke šejtane koji su ronili za njega i radili posao pored toga, a bili smo njihovi Čuvari
83. I Ejjubu - kad zovnu Gospodara svog: “Dotakla me je nevolja, a Ti si Najmilosrdniji od milosrdnih.”
84. Tad smo mu se odazvali i otklonili šta je s njim bilo od nevolje. I dali smo mu porodicu njegovu, i slične njima uz njih milošću od Nas, i Opomenu za obožavatelje
85. I Ismailu i Idrisu i Zul-kiflu; svaki je bio od strpljivih
86. I dali smo da oni uđu u milost Našu. Uistinu, oni su od dobrih
87. I Zun-nunu, kad ode srdit, tad je mislio da nećemo imati nad njim moć - pa je dozivao u tminama: “Nema boga osim Tebe, slava neka je Tebi! Uistinu, ja sam od zalima.”
88. Tad smo mu se odazvali i izbavili ga iz jada. A tako spašavamo vjernike
89. I Zekerijjaa - kad zovnu Gospodara svog: “Gospodaru moj! Ne ostavljaj me samog, a Ti si Najbolji od nasljednika.”
90. Tad smo mu se odazvali i darovali mu Jahjaa, i osposobili mu ženu njegovu. Uistinu, oni su se natjecali u dobrim djelima i zazivali Nas dragovoljno i iz straha, i bili su Nama ponizni
91. I onu koja je sačuvala ferdž svoj, pa smo udahli u nju od Duha Našeg, i učinili nju i sina njenog znakom za svjetove
92. Uistinu, ova vaša umma, je umma jedna, a Ja sam Gospodar vaš, zato Mene obožavajte
93. I rastrgali su stvar svoju između sebe. Svi su Nama povratnici
94. Pa ko radi dobra djela, a on je vjernik, tad nema poricanja truda njegovog. A uistinu, Mi smo njegovi Pisari
95. I zabrana je za naselje koje smo uništili, da se oni neće povratiti
96. Dok, kad se pusti Jedžudž i Medžudž - a oni će se sa svake uzvisine spuštati
97. I približi se obećanje istinito, tad gle: ukočeni pogledi onih koji nisu vjerovali. “O teško nama! Doista smo bili u nemaru prema ovom, šta više, bili smo zalimi.”
98. Uistinu! Vi i ono što ste obožavali mimo Allaha, bićete gorivo Džehennema. Vi ćete biti ti koji ćete mu doći
99. Da su ovi bili bogovi, ne bi mu došli. A svi će u njemu biti vječito
100. Imaće oni u njemu hroptanje i oni u njemu neće čuti
101. Uistinu, oni kojima je od Nas prethodilo najljepše - takvi će od njega biti otklonjeni
102. Neće čuti ni najmanji šum njegov i oni će u onom šta zažele duše njihove vječno biti
103. Neće ih brinuti strah najveći, a susretaće ih meleci: “Ovo je vaš Dan koji vam se obećavao”
104. Dan kad savijemo nebo kao motanjem svitka za knjige. Kao što smo počeli prvo stvaranje, ponovićemo ga. Obećanje je na Nama. Uistinu, Mi ćemo biti Izvršitelji
105. A doista smo zapisali u Zeburu nakon Opomene, da će Zemlju naslijediti robovi Moji dobri
106. Uistinu, u ovom je poruka za narod obožavatelja
107. I poslali smo te samo kao milost svjetovima
108. Reci: “Samo mi se objavljuje da je Bog vaš Bog Jedini! Pa jeste li vi muslimani?”
109. Pa ako se okrenu, tad reci: “Upozorio sam vas jednako, a ne znam da li je blisko ili daleko ono čime vam se prijeti
110. Uistinu! On zna javni govor i zna šta krijete
111. I ne znam: možda je to iskušenje za vas i uživanje do nekog vremena.”
112. (Muhammed) reče: “Gospodaru moj! Presudi s Istinom.” A Gospodar naš je Milostivi, Onaj od kog se traži pomoć protiv onog što pripisujete